I 20 godina kasnije: Reči Milana Mladenovića koje treba da čitamo svakog dana da bismo ostali normalni

Autor: ak, 24 sata04.11.2014.

http://www.24sata.rs/scena/muzika/vest/i-20-godina-kasnije-reci-milana-mladenovica-koje-treba-da-citamo-svakog-dana-da-bismo-ostali-normalni/156311.phtml

"Dečak iz vode" umro je pre 20 godina, 5. novembra 1994. A sa svojih 36 godina ostavio je mnoštvo pesama koje nas i dalje pogađaju, ali i izjava koje bi danas, možda više nego ikada, mogle da budu uputstvo za (normalan) život u ludom svetu. Ovo su samo neke od njih.

Milan Mladenović | Foto: 24 sata

Mladi, borite se za svoj život!

"Biću iskren – nisam siguran da čak imamo i svoju sadašnjost... Stojimo na rubu neke razjapljene provalije, koja sa nestrpljenjem čeka da nas proguta. A iznad nas, razbuktala se vulkanska lava koja počinje da curi, rasteže se po nama – narodu. Šta bi mi sad mogli da uradimo? Ne znam ni sam, čini mi se da smo stisnuti – ne možemo ni korak nazad, ali ni korak napred… Mladima su vezane ruke – moraju da se prilagođavaju i iznad svega trpe život… Prilagođavanje društvu može da bude pozitivna osobina, ali to je samo danak životu. Ukoliko se prilagođavaš nečemu što ne želiš, onda suzbijaš svoju ličnost. U tom smislu, ta prilagodljivost postaje, pre svega, morbidna i negativna. Šta na kraju biva – od mladog i perspektivnog čoveka stvara se krajnje beskorisni tip… Borite se za svoju ličnu slobodu, ne dozvolite da vas neki lažni srebrnjaci i krivo opravdane norme uguše… Borite se za svoj život!"

 

Tri Milanove želje
"Moja prva i najveća želja bila bi da se probudim i da ustanovim da je ovo 1990. godina i da je kažem: "Uh al sam nešto ružno sanjao". Druga želja mi je da budem zdrav i čitav jedan poduži vremenski period, znači još 40, 50 godina. Treća želja mi je da zaradim toliko novca da mogu njime da pravim neke interesantne stvari kao što je muzika."

 

Siromašni, ali ne i nesrećni
"Brazil je ogromna i predivna zemlja koja iz naše perspektive izgleda kao druga planeta. Zaljubio sam se u te ljude koji tako skladno žive jedni sa drugima i sa prirodom. Crnci, Indijanci, Japanci, Nemci, Italijani, svi žive zajedno, pošteno i ne dele se. Među njima nema rasizma. To je siromašna zemlja, ali ljudi zbog toga nisu nesrećni. Mislim da bismo od njih i mi mogli mnogo da naučimo kako da budemo tolerantniji i opušteniji"


 

Pobuniti se protiv kaljuge
"Život je ovde postao nemoguć. Strašno je samo što se ljudi ne bune zbog toga. Svako se plaši da ne izgubi neki osnovni minimum koji mu je ipak zagarantovan do sada bio, a sada i taj minimum prestaje da postoji. Vrlo sam razočaran u ljude koji su dozvolili da ih sahrane i moralno, i ljudski, dozvolili su da ih prijatelji izdaju, da oni izdaju svoje prijatelje i braću i sve živo, i da se sve to završi u jednoj opštoj kaljuzi.... Strašno je sve zajedno: koliko su ljudi neangažovani·i koliko je taj osnovni minimum važniji od ljudskog dostojanstva koje je sve dublje u blatu... Poniženi i uvređeni, bukvalno tako."

Osloboditi energiju
"Nema razloga potiskivati ono što je u nama! Ljudi se obično plaše da oslobode energiju, zato što na taj način otkrivaju znatan deo sebe i svoje ličnosti: time znači, pokazujemo sva svoja unutrašnja doživljavanja i preživljavanja. S druge strane, mnogi ne vole da vide taj energetski naboj jer ih to zastrašuje. „Da li će moja majka biti srećna, kad me vidi kako urlam na koncertu“ — verovatno nije pitanje koje bi trebalo da me opterećuje u onom trenutku dok sviram."


 

Verovati srcu, a ne rečima
"Verujem da ljudi mogu da osete šta je laž, a šta istina, bez nekog obrazloženja rečima. Neke stvari mogu mnogo jednostavnije i mnogo bolje da se osete, nego da se objasne. Ali to ljudi ne znaju, oni veruju u reči, to je problem. Treba više verovati svom srcu, nego rečima."



 

Traćenje godina
"Ni u kom slučaju nije žao što sam sve ove godine protraćio na tako neozbiljnu stvar kao što je rokenrol, i mislim da poštenije i iskrenije nisam mogao da potrošim sve te godine"